Окружно јавно тужилаштво у Требињу је након спроведене истраге, дана 31.12.2024. године, подигнуло оптужницу против Радоја Матковића због кривичног дјела Угрожавање јавног саобраћаја и Споменке Матковић због кривичног дјела Навођење на овјеравање неистинитог садржаја, .

Оптужницом се Радоју Матковићу ставља на терет да је дана 15.07.2024. године, око 21,15 часова, као учесник у саобраћаја у својству возача моторног возила, возећи свој путнички аутомобил марке „Мерцедес Бенз С600“ магистралним путем, управљао наведеним моторним возилом под утицајем алкохола са 1,47 гр/кг алкохола у крви, налазећи се у стадију средњег пијанства, усљед чега није био способан за безбједну вожњу,  противно одредби члана 44. став 2. тачка 3. ЗООБС-а БИХ возио брзином од 94 км/час 5 секунди пред судар, иако је брзина на овој категорији пута генерално ограничена на 80 км/час и противно одредби члана 39. став 1. и 2. ЗООБС-а БИХ, којим је прописано да је возач дужан да се креће возилом десном страном коловоза у смјеру кретања и исти је дужан да држи возило у кретању што ближе десној ивици коловоза и на толикој удаљености од ње да, не угрожава друге учеснике у саобраћају и себе не излаже опасности, усљед којих пропуста осумњичени се лијевим дијелом возила кретао лијевом коловозном траком, када је из супротног смјера наишао мотоцикл којим је управљао возач мотоциклиста Д.К., након чега је поменути путнички аутомобил са браником, лијевим фаром, предњим лијевим блатобраном, предњом лијевом алуминијском фелгом, предњим лијевим пнеуматиком и предњим лијевим носачем точка, недозвољеном брзином од 91 км/час без кочења ударио у поменути мотоцикл у предјелу лијевог цилиндра и штитника цилиндра мотоцикла, а у моменту судара путнички аутомобил је са предњим лијевим пнеуматиком се налазио на 0,30 м од средине средишње раздјелне линије на коловозу у супротном смјеру, а задњи лијеви пнеуматик аутомобила се налазио 0,45 м од средине средишње раздјелне линије на коловозу у супротном смјеру, односно на лијевој страни коловоза гледано из смјера кретања аутомобила, а непосредно прије удеса аутомобил се враћао у своју десну коловозну траку, посљедицом судара возач мотоцикла Д.К. је задобио тјелесне повреде, од којих задобијених повреда је дана 17.07.2024. године наступила смрт код оштећеног,

Дакле, као учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот људи, па усљед тога наступила смрт једног лица,

 Чиме је осумњичени Матковић Радоје починио кривично дјело Угрожавање јавног саобраћаја из члана 402. став 4. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске.

Истом оптужницом се Споменки Матковићу ставља на терет да је дана 15.07.2024. године, у 22,40 часова, довођењем у заблуду навела надлежни орган да у јавној исправи овјери нешто неистинито што ће служити као доказ у правном саобраћају, тако што је након саобраћајне незгоде која се догодила тог дана у 21,15 часова у којој су учествовали путнички аутомобил којим је управљао као возач њен супруг Матковић Радоје и мотоцикл којим је управљао као возач мотоциклиста Д.К., а у ком путничком возилу осумњичена се налазила на мјесту сувозача, а након што су на лице мјеста саобраћајне незгоде стигли припадници ПС за БС, приликом обављања разговора осумњичена Матковић Споменка је полицајцима изјавила да је она била возач наведеног путничког возила које је учествовало у саобраћајној незгоди, и на тај начин осумњичена је навела овлаштена службена лица ПС за БС да сачине записник о увиђају саобраћајне незгоде и скицу лица мјеста, који записник и скица лица мјеста служе као доказ у правном саобраћају ради кривичног поступка и наплате штете по основу осигурања моторних возила,

Дакле, довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у записник овјери нешто неистинито што ће служити као доказ у правном саобраћају,

Чиме да је осумњичена Матковић Споменка починила кривично дјело Навођење на овјеравање неистинитог садржаја из члана 351. став 1. Кривичног законика Републике Српске.

 

Напомена:

„Подизање оптужнице против одређене особе не значи да је та особа заиста и одговорна за почињење кривичног дјела. Према принципу пресумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица.“